Zimsko veče

Zimsko veče

Zimsko je veče i spušta se mrak. Gledam kroz prozor u dvorište moje bake. Svuda okolo vlada neka čudna tišina.

Mraz je na spuštenim granama žalosne vrbe ispleo srebrenu mrežicu, a iglice zelene jele je pokrio belom tankom čipkom. Vetar raznosi suvo lišće i savija tanke grančice na drvetu ruzmarina. Prve snežne pahuljice se kao nebeske balerine vrte u vazduhu. Tanak sneg je prekrio cvetnjak i uvelu travu. Do jutra će sve biti belo. Bronzana peć ispunjavala je sobu toplotom. Činilo mi se da kroz zidove peći čujem vatru kako veselo pucketa. I dalje sam gledao kroz prozor. Niz staklo su se slivale kapljice vode ostavljajući za sobom tragove. Pahuljice su kao zvezdice svetlucale u mraku. Poželeo sam da izađem napolje i uzmem te nežne pahulje u svoju ruku, da osetim kako se one polako tope na mom dlanu, ali me je pogled na mračno nebo zaustavio. U ovoj zimskoj večeri postojale su samo dve boje, bela i crna. Bele nežne pahuljice i crno nebo, bez ijedne zvezde.

Iako je ovo zimsko veče lepo želim da se ono što pre završi. Nestrpljiv sam i jedva čekam da osvane jutro sa snegom svuda oko mene.